Posts Tagged ‘Igra’

НОЋ У САМОТНОМ ОКТОБРУ

(A night in the lonesome october)

Роџер Зелазни (Roger Zelazny)

Октобар има тридесет и један дан, баш толико глава има и ова необична прича. Кроз месец дана колико траје радња романа, упознаћемо се на неколико не свакидашњих ликова, за које смо више или мање чули у неким другим делима, где су они самостало главне личности. Атор коризећи своју фантастичну имагинацију смешта на једном истом простору Дракулу, Џека Трбосека, Шарлоха Хомса и бројне друге значаје личности из света фантастике. Сви се они скупљају баш ту како би последњ ноћи октобра одиграли за њих веома значајну игру. Они су подењени у тимове, али нико не зна ко је са ким у екипи, нико не зна ко је отварач, а ко затварач. Нико поуздано не зна и тачно место где игра треба да се одржи, нито ко је све стварни учесник игре. Додатна необичност ове приче је што је она испричана из угла љубимаца играча, из угла малих помагача, домаћих животиња: пса, мачке, змије, сове… И баш су они, ти необични љубимци – помагачи, задужени да открију и реше све непознатости за рачун својих господара.

Зелазни још једном показује своју изваредну машту, и одводи нас у причу која је на моменте комична, готово детињаста, а на моменте напета и помало застрашујућа, уз неизвесан и несвакидашњи завршетак…

Advertisements

Посматрај је…. поново се затворила у свој бетонски ковчег, алуминијума, пластике, и чудних светлосних направа, које немају много смисла… Погледај је…. сама је… решила је да остане у свом ковчегу и да позавршава све нагомилане обавезе… Коначно је сама… Као и увек опет користи ону кутију за прављење звука коју су људи измислили за своје забаве, преношење вести, наметање ставова масама других људи… Људи су смешни, створили смо их да би уживали у сопственој природи, а они беже од ње… И она је човек, заправо женка људског соја… На свим световима нисам видео толико различитих врста, колико различитости има унутар ове људске врсте… Видим да не одвајаш поглед од ње… Лепа је за њену врсту… Али нека те то не завара, та врста има две лепоте, ону коју видиш, и ону коју отркијеш посматрањем….. Да наравно треба ти времена да би спознао ту другу, суштинску лепоту поједниних примерака људске врсте… (more…)