Posts Tagged ‘knjiga’

ХРОНИКЕ ДИНЕ

Френк Херберт (Frank Herbert)

DineСећам се пријатеља из ратова које су сви сем нас заборавили.

Сви су они покопани у ранама које смо задобили.

Те ране су сва она болна места где смо се борили.

Оставимо борбе за нама, јер ми их нисмо тражили.

Шта смо потрошили, а шта смо за то добили.

Песма раштрканих

 

ХРОНИКЕ ДИНЕ престављају три тома, састављених од шест књига о пустињском свету Дине. Сага о Дини састоји се из књига: Дина (Dune), Месија Дине (Dune Messiah), Деца Дине (Children of Dune), Божански цар Дине (God Emperor of Dune), Јеретици Дине (Heretics of Dune) и Капитол Дина (Chapterhouse: Dune). Хронике представљају алтернативну историју далеке будућности људске врсте. На пустој, врелој пешчаној планети Дини успевају једино огромни црви који производе зачин, најскупљу ствар у читавом космосу. Зачин омогућава путовање свемиром, појачава чула, продужује живот, али и изазива зависност.

Дина није за свакога читача! Ко жели брзу и лаку књигу, да би прекратио време и забавио се, погрешио је.

Она представља сјајно осмишљен свет, са својим правилима, политикама, издајама, моралом, компликованим друштвеним уређењима. Аутор користи стварне историске догађаје, обрађује их и смешта у свој свет далеке будућности. Дубљим читањем можете пронаћи разне смернице које упућују на некадашње историске империје, колонијалне и верске ратове. Роман изискује доста концетрације приликом читања, али будите уверени да читајући Хронике Дини нећете протраћити време, јер ће те у роману пронаћи обиље изузетно вредних готово филозофских реченица, и веома поучних мудрих мисли. Због овог се вреди потрудити и обуздати велике црве, окусити зачин, видети фантастичну симбиозу црва и човека, постати башар тајних друштава далеке будућности, упознати моћи уважених наложница.

Аутор се бави вечитом темом, како постати бесмртан: како оживети сећања предака, пробудити сећања давних генерације, пновним стварањем јединки из генетског материјала који преостане после смрти. Покушати створити божантво.

Случак госпође Марковић: ПОСЛЕДЊИ ГРЕХ

Драгољуб Стојковић

Poslednji greh2

Обиман роман који се не испушта из руку док не избледе сва слова у њему. Сјајно написан трилер смештен у године владавине Милана Обреновића. Невероватно реално дочарано време са краја деветнаестог века, у кнежевини која је тих година постала краљевина. Фикција аутора толико је стварна да ћете на тренутке имати осећај да се налазите међу јунацима његовог дела. Савршена доза напетости чини овај роман правим узбидљивим трилером. Користећи се истинитим догађајем, када се једна жена дрзнула да пуца на Краља, аутор гради замршен трилер. Покушавајући да расплете клупко политичких али и родбинских интрига које су чини се увек присутне у Србији, аутор показује своје богато знање историских дешавања из периода Обреновића. Искористивши готово заборављени, несрећн случај госпође Марковић, аутор нас одводи у сложену борбу која се тих година водила око престола Србије, у игру у којој су били уплетени Обреновићи без правог, адекватног наследника, њихови рођаци утицајни Аустро-Угарски грофови Бајићи, водеће личности тадашње Србије, опозиционари, песници, официри, сви међусобно повезани замршеним везама, које се на почетку романа не могу ни наслутити.

Аутор се користи добро познатим историским личностима, које смешта у своју причу. Ту су Нушић, Атанасије Јовановић, гроф Бајић, Милутин Гарашанин, као и несрећне Илка Марковић и Лена Книћанин. Поред њих аутор у роман убацује измишљене ликове, који су филмски стварни, првенствено начелник београдске полиције Чогурић, сјајно изграђених карактерних особина, сурова али ипак на својствен начин драга личност.

Аутор у духу најбољих трилера открива сурове игре политичара, претедената на престо, малих али покварено амбициозних људи, због чијих сплетки страдају недужни.

Због изузетно убедљивог приказа времена у ком се радња одвија, и због узбудљиве напетости овог одличног историског трилера са настрпљењем чекам наредни роман истог аутора.

ВЛАД последња исповест

(Vlad the last confession)

К.К. ХАМФРИЗ (C. C. Humphreys)

Vlad

Влад послења исповест, је роман о влашком кнезу, Владу Цепешу Дракули. Роман је исписан кроз исповест тројице његових најближих, ако не и јединих пријатеља. Жене његовог живота, Илоне, његовог пријатеља Јона који је са њим провео читав живот, и његовог свештеника коме се Влад исповедао. Аутор покушава да оправда сурове поступке влашког кнеза, описује немирно време у ком је Влад живео. Описује издаје које су на сваком кораку окруживале Влада, од великих државних издаја савезника, када су остављали саму Влашку у ратним походима, до оних малих издаја које човека много више погађају, издаја брата, пријатеља, жене коју воли. Аутор окткрива и описује сурове Дракулине поступке, по којима је постао чувен.

Добри описи догађаја, и радња која држи пажњу на највишем нивоу, као и одличан увод у саму причу, разлог су за читање овог романа. Али овај роман се ни једног тренутка не може назвати историским, већ романом историске фикције. А разлог за то је обиље стереотипа које аутор убацује у роман, који немају никаквих историских покрића. Аутор користи стереотипе о неслози савремених балканиских народа, које преноси у време Владовог живота, користећи савремене називе држава за припаднике народа (повероваћемо да је случајно), чини грубу грешку на рачун историје. Такође аутор користи обиље стереотипа везаних за живот тадашњих турака, давајући им особине које немају реалне основе.

Једини начин да разумем, али никако и да оправдам овакве грубе грешке аутора, јесу једноставна жеља за што већом зарадом, и пука готово безобразна комерцијализација романа, ради што боље продаје. Рекламе да се ради о историском роману, иако роман обилије стеротипима и повероваћу не намерним али веома грубим историским грешкама. Грешкама које су лако прихватљиве сваком неупућеном читаоцу, али које вређају сваког познаваоца, не толико Владовог живота, колико историских односа на простору Балкана.

ВАЛКИРА Онај кога увек чекам

(Валькирия, Тот,кого всегда я жду)

МАРИЈА СЕМЈОНОВА (Семёнова, Мария Васильевна)

 

Марија Семјонова нVALKIRAа сјајан начин води нас у време старих словенских родова, у време прекаљених морских освајача викинга, у време ратника, у време формирања највеће државе на свету Русије. Читајући Валкиру вратићете се у прошлост, осетићете мисир зиме, мора, густих четинарских шума, одетићете дима са огњишта родова наших предака. Ауторка на сјајан и лак начин реконструише живот словенских предака, предака Русије, предака Европе. Кроз лик бунтовне Зиме, девојке која исчекујући своју велику љубав, човека свог живота, одлучује да оде из рода, и да постане ратник. Она напишта своју породицу, јер не жели да јој наметну брак, дубоко у себи верујући да ће по њу једном доћи онај кога увек чека.

Роман сјајно приказје живот ратника, описује уређење ратничких дружина, описује како се постаје ратник. Давно заборављени обичаји, веровања, богови, постају нам стварни готово опипљиви, јасни и реални. Бавећи се животном причом Зиме, аутрока је до детаља реконстуисала прошлост. На лаган и једноставан начин читајући Валкиру наћићете се у давној прошлости, постаће вам јасни обичаји али и вредности предака, привржености дружини, другу, побратиму, човеку. Посебно богатство књиге престављају оригинални термина предмета и обичаја, чиме је пред вама јединствена прилика да научите ове давно изчезле мотиве, или можда да их само пробудите јер можда су они само давно заспали у нама, чекају прилику да се пробуде и покажу стварни пред нама.

Поред романа Валкира, у књизи се налазе и три приповетке: ХРОМИ КОВАЧ, БАЈАЧ, и  ЛАБУДОВИ ОДЛЕЋУ. Приповетке су независне целине свака за себе, али су смештене у исто време као и Валкира, и на исти начин нам приближавају ово давно готово древно време и обичаје наши предака.

Роман и приповетке прожете су мотивима љубави, и привржености пријатељима, на сасвим оригиналан начин и у складу са временом у ком се одвијају радње.

О књизи „Потомство“ Горана Ћурчића

Можда није случајност што је аутор ове књиге рођен „орвеловске“ 1984. И он, попут Орвела, маестрално конструише једну сасвим уверљиву будућност, износећи проницљива предвиђања о политичком уређењу не само читаве планете, већ и Сунчевог система, остављајући вас задивљеним и ошамућеним након читања.

Већ прва страница вас незаустављиво увлачи, попут моћног вира сачињеног од маште и пробраних речи, у свет који је Ћурчић саткао за вас:

свет пустиња окованих ледом, свет мраза који сеже до костију и бескрајних потеза белине, ничим нарушених, који пуцају пред вашим погледом, мамећи својом суровом лепотом и ужасавајући мрачним обрисима у даљини:

„Брегови леда прекривени таласима снега испод којих се налази вечито смрзнута земља, огромно пространство, сати и дани хода по савршеној белини без цвета, без травке, без било какве друге боје, само понеки траг неке поларне звери као рана на савршеној белини огромног простора.„

Више нисте у својој удобној фотељи. Више нисте у двадест и првом веку. Налазите се дубоко у ауторовој визији. Посматрате постројене гардисте који, шибани немилосрдним ветром, стоје сасвим непомични, чекајући да одају почаст, наликујући „савршено једнаким леденим сталагмитима“. Задивљено упијате свеопшту белину око себе. Готово осећате хладноћу тако сурову да се чини опипљивом. Дижете поглед и зурите у блиставу куполу и сложену архитектуру тврђаве Вериге.

Затим се тај свет шири. Кроз успомене капетана Владимира, истражујете дубоки свемир; упознајете војно-политичку структуру водећих земаља будућности, тако детаљно описану да ћете се у једном тренутку запитати да ли аутор тајно поседује времеплов.

У том фасцинатном свету живи галерија ликова које је Ћурчић оживео својом маштом. Они су импресивнији чак и од напредне технологије и истраживачких мисија у свемиру. Они ће вас навести да одложите све обавезе и закачите „Не узнемиравај“ натпис на врата, док не прочитате цео роман.

Упознаћете капетана Владимира, некада неустрашивог и бриљантног каријеристу, сада опхрваног страхом да ће изгубити оно нјадрагоценије у животу, због чега се свесно одрекао свега што му је живот раније био. Писац нам га представља као очајника који „непомично лежи у кревету и немо посматра плафон… Деловао је уморно, изгубљено, без наде. На његовом лицу није постојала ниједна линија радости нити воље за животом… Руке опружене уз тело, шаке испружене и положене на бели чаршав кревета.“

Упознаћете Весну, која ће вас освојити и учинити да преиспитате шта заправо сматрате дефиницијом људског бића које има право да воли и слободно живи. Владимир једном приликом примећује, док осећања према Весни полако расту:

„Схватао сам је. Она се осећала човеком, а опет је била свесна тога да је машина, да не може да изађе ван љуштуре хардвера у ком обитава.“

Писац убедљиво приказује патњу коју такав положај изазива и поставља етичко питање које ће човечанство заиста морати да постави себи у будућности: Можемо ли сматрати нешто што је створено од људског бића, што је расло и сазревало као људско биће, које осећа и мисли и способно је да воли – можемо ли заиста сматрати такво биће нечим мањим од људског?

Упознаћете и мистериозну Нину, снажну и достојанствену, чак застрашујућу, али способну да дубоко саосећа, коју тек понекад опхрвају тајне жудње за животом ослобођеним стега апсолутне дужности.

Од њих троје, чија ћете расположења, наде, страхове и жеље спознати у потпуности, до ликова са којима ћете се сусрести само краткотрајно – сви до једног остављају дојам дубине праве људске личности, у чији сте живот завирили отварањем ове књиге. И нећете моћи да је склопите док не прочитате како се њихове судбине расплићу.

Бићете сведок величанствене љубавне приче, јединствене и збуњујуће, надреалне и забрањене, никада раније испричане. А кроз ту причу провејава пишчева мисао која се јасно оцртава и заокружује дело – борите се се за своју љубав, борите се без предаха, чак и када делује да је читав свемир против вас; чак и када се чини да оно што осећате нема смисла.

Борите се за љубав и за круну сваке љубави – потомство.

Мина Танасковић, писац

СУСРЕТ СА РАМОМ

(Rendezvous with Rama)

АРТУР КЛАРК (Arthur C. Clarke)

Рама је огроман ванземаљски брод који се изненада појављује у Сунчевом систему. У почетку научници не обраћају пажњу на ову аномалију, убеђени да се ради о комети, која на срећу на свом путу не угрожава безбедност Земље нити и једне планете у Сунчевом систему насељене људима. Ипак примећују да Рама није могла да настане природним путем, већ да се ради о вештачкој творевини неке изузетно напредне и старе, далеке космичке цивилизације. Човечанство шаље мисију на овај необични свет, како би установили шта је то Рама.

Рама је огроман цилиндер, који се брзо окреће и јури кроз свемир.

Роман једноставног заплета али врхунске научне фантастике, у којем су сви детаљи разрађени на једноставан начин до појединости. Аутор унутар Раминог цилиндра ствара засебни свет који има сопстевну климу, сопстевене природне законе, али и сопствене становнике. На веома једноставан и крајње разумљив начин аутор је разрадио фентастичан свет Раме, престављајући га изузетно реално и стварно. Феноменална идеја великог писца научне фантастике буде машту и размишљање, и не дозвољава да се књига испусти из руку све док се не прочита у целости.

СЛОБОДНЕ ЗЕМЉЕ

Катарина Скокин

Слободне земље представљају књигу домаће епске фантастике. Млада ауторка прати причу необичне девојке, која изненада доживљава потпуну промену у живoту. У тренутку њен целокупан живот се мења из корена. Трговци робљем нападају њено село, а њу одводе у робље. Током свог пута до пијаце робова између ње и вође разбојника развија се необичан однос привржености и мржње, она му спашава живот притом сама постаје свесна својих натприродних способности.

Овај роман епске фантастике припада такозваним романима “ниске магије”, готово да је ближи историској фантастици, иако се не ослања на историске чињенице, већ готово у потпуности на фикцију аутора. Иако главна јуњакиња открива своје натприродне способности, оне ретко прелазе реалне односе. Роман преставља авантуру, на коме главна јуњакиња пролази кроз бројне догодовштине, успут сусреће разноразне људе, који су на различите начине настројени ка њој.

Ауторка романа кроз своје ликове отвара питање предодређености судбине, која ликове романа сустиже без обзира на њихова делања.

КОСИНГАС

Александар Тешић

Српски господар прстенова, триологија заснована на словенској дивонији, односно митологији; српској историји,  косовском миту, епским песмама, народним обичајима, религији хришћанској али и оној пре ње… Три књиге прате пут монаха Гаврила, и Краљевића Марка…

У првој књизи РЕД ЗМАЈА аутор нас упознеје са ликовима романа, који су мешавина историских, митских личности, и плод фикције аутора. У првој књизи Краљевић Марко стиче своје најснажније оружје.

Друга књига БЕЗДАН води нас у подземни свет, описује Гаврилов боравак и бег из пакла.

Трећа књига којом се завршава ова триологија, носи назив СМРТОВАЊЕ, писац нас води до одлучујућег сукоба горњег и доњег света. Паралелно са догађајима који прате Марка и Гаврила одвија се и историска Косовска Битка, на коју Марко није успео да стигне на време, јер је спашавао свет од доласка мрака из доњег света.

Триологија Косингас говори о пишчевом сјајном познавању српске и словенске дивоније, којој повремено додаје елементе нордиске и келтске митологије. Писац на одличан начин приказује прелазак нашег народа са старе предхришћанске религије, на нову хришћанску. Он заправо тај религиски сукоб нечег старог исконског у нашем наоду, и нове хришћанске традиције описује синтезом та два наизглед толико страна елемента. Та синтеза нове и старе религије најасније се види у лику монаха Гаврила, који познаје душу народа, и према свом народу је благонаклон, он познаје све старе обичаје и лако их тумачи и преводи на нови хришћански дух. На моменте изгледа да је аутор при стварању лика монаха гаврила, за узор имао Светог Саву. Са друге стране Марко Краљевић је на почетку бахат племић, склон кавги, тучи, пићу, али током овог необичног пута на ком ће сретати демоне и божанства старе традиције, у друштву скромног монаха, он ће доживети свој лични преображај.

Косингас ће вас одвести у средњовековну Србију, у земљу и људе где митологија није била само прича која се преносила са колена на клено, већ стварност и свакодневица. Аутор ће нам појаснити и значење топонима, митске називе за и данас постојећа имена планина, река, села… Приказаће нам свет велике српске властеле, њихову раскош и њихово необично надприродно порекло. Приближити нам витешке редове, витешку част која је често била изнад религије и националне припадности.

КОСИНГАС се може читати као једноставна авантура епске фантастике, а може се читати и као веома сложен и добар опис старе традиције не само Србије, већ готово читаве Европе.

СРЦЕ ТАЈГЕ

Или Чергињ – кнегиња планина (Сердце Пармы, или Чердынь — княгиня гор)

АЛЕКСЕЈ ИВАНОВ (Иванов, Алексей Викторович)

Аутор нас враћа у давну 6963. годину од настанка света, односно 1455. годину по новом рачунању времена. Одводи нас у огромно пространство руске тајге, на падинама Урала. Говори о времену настајања једне од најмоћних империја, па и данас најпространије замље на планети. Говори о сукобу богова, магије, религија, сукобу људи, похлепи. Говори о земљи натопљеној крвљу свог народа.

О сукобу старе мистичне мрачне религије предагака, и у нове религије православног Господа. О њиховом сукобу, али и о прожимању, и тежњи да се оне измире. Аутор описује љубав, издају, битке, магију. Он спаја стварну историју и мит, стварајући дело на граници фантастике и историског романа, прожету пријатним напетим осећајем хорора.

Пре пар година на факултету сам имао прилику да слушам предавање о физичким карактеристикама Русије. Том приликом професор је споменуо да не постоји страшније место на планети од четинарских шума севера. Да нема ничег страшнијег но изгубити се у хладним магловитим тајгама. Говорио је од стотинама, ловаца, шумара, дрвосеча, који су зашли у тајгу и ту им се губи сваки траг. Овај роман сместен је баш ту, у мрачну шуму севера Русије, а писац је на папир савршено пренео хладноћу и страх који влада тајгом.

Вреди се сконцентрисати и прочитати ово дело пуно карактеристичних ликова,  јер можда у сваком од нас живи део те мрачне хладне шуме, у којој се сукобљава и сједињује оно мистично и оно реално.

НОЋ У САМОТНОМ ОКТОБРУ

(A night in the lonesome october)

Роџер Зелазни (Roger Zelazny)

Октобар има тридесет и један дан, баш толико глава има и ова необична прича. Кроз месец дана колико траје радња романа, упознаћемо се на неколико не свакидашњих ликова, за које смо више или мање чули у неким другим делима, где су они самостало главне личности. Атор коризећи своју фантастичну имагинацију смешта на једном истом простору Дракулу, Џека Трбосека, Шарлоха Хомса и бројне друге значаје личности из света фантастике. Сви се они скупљају баш ту како би последњ ноћи октобра одиграли за њих веома значајну игру. Они су подењени у тимове, али нико не зна ко је са ким у екипи, нико не зна ко је отварач, а ко затварач. Нико поуздано не зна и тачно место где игра треба да се одржи, нито ко је све стварни учесник игре. Додатна необичност ове приче је што је она испричана из угла љубимаца играча, из угла малих помагача, домаћих животиња: пса, мачке, змије, сове… И баш су они, ти необични љубимци – помагачи, задужени да открију и реше све непознатости за рачун својих господара.

Зелазни још једном показује своју изваредну машту, и одводи нас у причу која је на моменте комична, готово детињаста, а на моменте напета и помало застрашујућа, уз неизвесан и несвакидашњи завршетак…