Posts Tagged ‘knjiga’

ХРОНИКЕ ДИНЕ

Френк Херберт (Frank Herbert)

DineСећам се пријатеља из ратова које су сви сем нас заборавили.

Сви су они покопани у ранама које смо задобили.

Те ране су сва она болна места где смо се борили.

Оставимо борбе за нама, јер ми их нисмо тражили.

Шта смо потрошили, а шта смо за то добили.

Песма раштрканих

 

ХРОНИКЕ ДИНЕ престављају три тома, састављених од шест књига о пустињском свету Дине. Сага о Дини састоји се из књига: Дина (Dune), Месија Дине (Dune Messiah), Деца Дине (Children of Dune), Божански цар Дине (God Emperor of Dune), Јеретици Дине (Heretics of Dune) и Капитол Дина (Chapterhouse: Dune). Хронике представљају алтернативну историју далеке будућности људске врсте. На пустој, врелој пешчаној планети Дини успевају једино огромни црви који производе зачин, најскупљу ствар у читавом космосу. Зачин омогућава путовање свемиром, појачава чула, продужује живот, али и изазива зависност.

Дина није за свакога читача! Ко жели брзу и лаку књигу, да би прекратио време и забавио се, погрешио је.

Она представља сјајно осмишљен свет, са својим правилима, политикама, издајама, моралом, компликованим друштвеним уређењима. Аутор користи стварне историске догађаје, обрађује их и смешта у свој свет далеке будућности. Дубљим читањем можете пронаћи разне смернице које упућују на некадашње историске империје, колонијалне и верске ратове. Роман изискује доста концетрације приликом читања, али будите уверени да читајући Хронике Дини нећете протраћити време, јер ће те у роману пронаћи обиље изузетно вредних готово филозофских реченица, и веома поучних мудрих мисли. Због овог се вреди потрудити и обуздати велике црве, окусити зачин, видети фантастичну симбиозу црва и човека, постати башар тајних друштава далеке будућности, упознати моћи уважених наложница.

Аутор се бави вечитом темом, како постати бесмртан: како оживети сећања предака, пробудити сећања давних генерације, пновним стварањем јединки из генетског материјала који преостане после смрти. Покушати створити божантво.

Advertisements

Случак госпође Марковић: ПОСЛЕДЊИ ГРЕХ

Драгољуб Стојковић

Poslednji greh2

Обиман роман који се не испушта из руку док не избледе сва слова у њему. Сјајно написан трилер смештен у године владавине Милана Обреновића. Невероватно реално дочарано време са краја деветнаестог века, у кнежевини која је тих година постала краљевина. Фикција аутора толико је стварна да ћете на тренутке имати осећај да се налазите међу јунацима његовог дела. Савршена доза напетости чини овај роман правим узбидљивим трилером. Користећи се истинитим догађајем, када се једна жена дрзнула да пуца на Краља, аутор гради замршен трилер. Покушавајући да расплете клупко политичких али и родбинских интрига које су чини се увек присутне у Србији, аутор показује своје богато знање историских дешавања из периода Обреновића. Искористивши готово заборављени, несрећн случај госпође Марковић, аутор нас одводи у сложену борбу која се тих година водила око престола Србије, у игру у којој су били уплетени Обреновићи без правог, адекватног наследника, њихови рођаци утицајни Аустро-Угарски грофови Бајићи, водеће личности тадашње Србије, опозиционари, песници, официри, сви међусобно повезани замршеним везама, које се на почетку романа не могу ни наслутити.

Аутор се користи добро познатим историским личностима, које смешта у своју причу. Ту су Нушић, Атанасије Јовановић, гроф Бајић, Милутин Гарашанин, као и несрећне Илка Марковић и Лена Книћанин. Поред њих аутор у роман убацује измишљене ликове, који су филмски стварни, првенствено начелник београдске полиције Чогурић, сјајно изграђених карактерних особина, сурова али ипак на својствен начин драга личност.

Аутор у духу најбољих трилера открива сурове игре политичара, претедената на престо, малих али покварено амбициозних људи, због чијих сплетки страдају недужни.

Због изузетно убедљивог приказа времена у ком се радња одвија, и због узбудљиве напетости овог одличног историског трилера са настрпљењем чекам наредни роман истог аутора.

ВЛАД последња исповест

(Vlad the last confession)

К.К. ХАМФРИЗ (C. C. Humphreys)

Vlad

Влад послења исповест, је роман о влашком кнезу, Владу Цепешу Дракули. Роман је исписан кроз исповест тројице његових најближих, ако не и јединих пријатеља. Жене његовог живота, Илоне, његовог пријатеља Јона који је са њим провео читав живот, и његовог свештеника коме се Влад исповедао. Аутор покушава да оправда сурове поступке влашког кнеза, описује немирно време у ком је Влад живео. Описује издаје које су на сваком кораку окруживале Влада, од великих државних издаја савезника, када су остављали саму Влашку у ратним походима, до оних малих издаја које човека много више погађају, издаја брата, пријатеља, жене коју воли. Аутор окткрива и описује сурове Дракулине поступке, по којима је постао чувен.

Добри описи догађаја, и радња која држи пажњу на највишем нивоу, као и одличан увод у саму причу, разлог су за читање овог романа. Али овај роман се ни једног тренутка не може назвати историским, већ романом историске фикције. А разлог за то је обиље стереотипа које аутор убацује у роман, који немају никаквих историских покрића. Аутор користи стереотипе о неслози савремених балканиских народа, које преноси у време Владовог живота, користећи савремене називе држава за припаднике народа (повероваћемо да је случајно), чини грубу грешку на рачун историје. Такође аутор користи обиље стереотипа везаних за живот тадашњих турака, давајући им особине које немају реалне основе.

Једини начин да разумем, али никако и да оправдам овакве грубе грешке аутора, јесу једноставна жеља за што већом зарадом, и пука готово безобразна комерцијализација романа, ради што боље продаје. Рекламе да се ради о историском роману, иако роман обилије стеротипима и повероваћу не намерним али веома грубим историским грешкама. Грешкама које су лако прихватљиве сваком неупућеном читаоцу, али које вређају сваког познаваоца, не толико Владовог живота, колико историских односа на простору Балкана.

ВАЛКИРА Онај кога увек чекам

(Валькирия, Тот,кого всегда я жду)

МАРИЈА СЕМЈОНОВА (Семёнова, Мария Васильевна)

 

Марија Семјонова нVALKIRAа сјајан начин води нас у време старих словенских родова, у време прекаљених морских освајача викинга, у време ратника, у време формирања највеће државе на свету Русије. Читајући Валкиру вратићете се у прошлост, осетићете мисир зиме, мора, густих четинарских шума, одетићете дима са огњишта родова наших предака. Ауторка на сјајан и лак начин реконструише живот словенских предака, предака Русије, предака Европе. Кроз лик бунтовне Зиме, девојке која исчекујући своју велику љубав, човека свог живота, одлучује да оде из рода, и да постане ратник. Она напишта своју породицу, јер не жели да јој наметну брак, дубоко у себи верујући да ће по њу једном доћи онај кога увек чека.

Роман сјајно приказје живот ратника, описује уређење ратничких дружина, описује како се постаје ратник. Давно заборављени обичаји, веровања, богови, постају нам стварни готово опипљиви, јасни и реални. Бавећи се животном причом Зиме, аутрока је до детаља реконстуисала прошлост. На лаган и једноставан начин читајући Валкиру наћићете се у давној прошлости, постаће вам јасни обичаји али и вредности предака, привржености дружини, другу, побратиму, човеку. Посебно богатство књиге престављају оригинални термина предмета и обичаја, чиме је пред вама јединствена прилика да научите ове давно изчезле мотиве, или можда да их само пробудите јер можда су они само давно заспали у нама, чекају прилику да се пробуде и покажу стварни пред нама.

Поред романа Валкира, у књизи се налазе и три приповетке: ХРОМИ КОВАЧ, БАЈАЧ, и  ЛАБУДОВИ ОДЛЕЋУ. Приповетке су независне целине свака за себе, али су смештене у исто време као и Валкира, и на исти начин нам приближавају ово давно готово древно време и обичаје наши предака.

Роман и приповетке прожете су мотивима љубави, и привржености пријатељима, на сасвим оригиналан начин и у складу са временом у ком се одвијају радње.

О књизи „Потомство“ Горана Ћурчића

Можда није случајност што је аутор ове књиге рођен „орвеловске“ 1984. И он, попут Орвела, маестрално конструише једну сасвим уверљиву будућност, износећи проницљива предвиђања о политичком уређењу не само читаве планете, већ и Сунчевог система, остављајући вас задивљеним и ошамућеним након читања.

Већ прва страница вас незаустављиво увлачи, попут моћног вира сачињеног од маште и пробраних речи, у свет који је Ћурчић саткао за вас:

свет пустиња окованих ледом, свет мраза који сеже до костију и бескрајних потеза белине, ничим нарушених, који пуцају пред вашим погледом, мамећи својом суровом лепотом и ужасавајући мрачним обрисима у даљини:

„Брегови леда прекривени таласима снега испод којих се налази вечито смрзнута земља, огромно пространство, сати и дани хода по савршеној белини без цвета, без травке, без било какве друге боје, само понеки траг неке поларне звери као рана на савршеној белини огромног простора.„

Више нисте у својој удобној фотељи. Више нисте у двадест и првом веку. Налазите се дубоко у ауторовој визији. Посматрате постројене гардисте који, шибани немилосрдним ветром, стоје сасвим непомични, чекајући да одају почаст, наликујући „савршено једнаким леденим сталагмитима“. Задивљено упијате свеопшту белину око себе. Готово осећате хладноћу тако сурову да се чини опипљивом. Дижете поглед и зурите у блиставу куполу и сложену архитектуру тврђаве Вериге.

Затим се тај свет шири. Кроз успомене капетана Владимира, истражујете дубоки свемир; упознајете војно-политичку структуру водећих земаља будућности, тако детаљно описану да ћете се у једном тренутку запитати да ли аутор тајно поседује времеплов.

У том фасцинатном свету живи галерија ликова које је Ћурчић оживео својом маштом. Они су импресивнији чак и од напредне технологије и истраживачких мисија у свемиру. Они ће вас навести да одложите све обавезе и закачите „Не узнемиравај“ натпис на врата, док не прочитате цео роман.

Упознаћете капетана Владимира, некада неустрашивог и бриљантног каријеристу, сада опхрваног страхом да ће изгубити оно нјадрагоценије у животу, због чега се свесно одрекао свега што му је живот раније био. Писац нам га представља као очајника који „непомично лежи у кревету и немо посматра плафон… Деловао је уморно, изгубљено, без наде. На његовом лицу није постојала ниједна линија радости нити воље за животом… Руке опружене уз тело, шаке испружене и положене на бели чаршав кревета.“

Упознаћете Весну, која ће вас освојити и учинити да преиспитате шта заправо сматрате дефиницијом људског бића које има право да воли и слободно живи. Владимир једном приликом примећује, док осећања према Весни полако расту:

„Схватао сам је. Она се осећала човеком, а опет је била свесна тога да је машина, да не може да изађе ван љуштуре хардвера у ком обитава.“

Писац убедљиво приказује патњу коју такав положај изазива и поставља етичко питање које ће човечанство заиста морати да постави себи у будућности: Можемо ли сматрати нешто што је створено од људског бића, што је расло и сазревало као људско биће, које осећа и мисли и способно је да воли – можемо ли заиста сматрати такво биће нечим мањим од људског?

Упознаћете и мистериозну Нину, снажну и достојанствену, чак застрашујућу, али способну да дубоко саосећа, коју тек понекад опхрвају тајне жудње за животом ослобођеним стега апсолутне дужности.

Од њих троје, чија ћете расположења, наде, страхове и жеље спознати у потпуности, до ликова са којима ћете се сусрести само краткотрајно – сви до једног остављају дојам дубине праве људске личности, у чији сте живот завирили отварањем ове књиге. И нећете моћи да је склопите док не прочитате како се њихове судбине расплићу.

Бићете сведок величанствене љубавне приче, јединствене и збуњујуће, надреалне и забрањене, никада раније испричане. А кроз ту причу провејава пишчева мисао која се јасно оцртава и заокружује дело – борите се се за своју љубав, борите се без предаха, чак и када делује да је читав свемир против вас; чак и када се чини да оно што осећате нема смисла.

Борите се за љубав и за круну сваке љубави – потомство.

Мина Танасковић, писац

СУСРЕТ СА РАМОМ

(Rendezvous with Rama)

АРТУР КЛАРК (Arthur C. Clarke)

Рама је огроман ванземаљски брод који се изненада појављује у Сунчевом систему. У почетку научници не обраћају пажњу на ову аномалију, убеђени да се ради о комети, која на срећу на свом путу не угрожава безбедност Земље нити и једне планете у Сунчевом систему насељене људима. Ипак примећују да Рама није могла да настане природним путем, већ да се ради о вештачкој творевини неке изузетно напредне и старе, далеке космичке цивилизације. Човечанство шаље мисију на овај необични свет, како би установили шта је то Рама.

Рама је огроман цилиндер, који се брзо окреће и јури кроз свемир.

Роман једноставног заплета али врхунске научне фантастике, у којем су сви детаљи разрађени на једноставан начин до појединости. Аутор унутар Раминог цилиндра ствара засебни свет који има сопстевну климу, сопстевене природне законе, али и сопствене становнике. На веома једноставан и крајње разумљив начин аутор је разрадио фентастичан свет Раме, престављајући га изузетно реално и стварно. Феноменална идеја великог писца научне фантастике буде машту и размишљање, и не дозвољава да се књига испусти из руку све док се не прочита у целости.

СЛОБОДНЕ ЗЕМЉЕ

Катарина Скокин

Слободне земље представљају књигу домаће епске фантастике. Млада ауторка прати причу необичне девојке, која изненада доживљава потпуну промену у живoту. У тренутку њен целокупан живот се мења из корена. Трговци робљем нападају њено село, а њу одводе у робље. Током свог пута до пијаце робова између ње и вође разбојника развија се необичан однос привржености и мржње, она му спашава живот притом сама постаје свесна својих натприродних способности.

Овај роман епске фантастике припада такозваним романима “ниске магије”, готово да је ближи историској фантастици, иако се не ослања на историске чињенице, већ готово у потпуности на фикцију аутора. Иако главна јуњакиња открива своје натприродне способности, оне ретко прелазе реалне односе. Роман преставља авантуру, на коме главна јуњакиња пролази кроз бројне догодовштине, успут сусреће разноразне људе, који су на различите начине настројени ка њој.

Ауторка романа кроз своје ликове отвара питање предодређености судбине, која ликове романа сустиже без обзира на њихова делања.